Draga rajo da i ja pokušam napisati
jednu anegdotu iz naseg đačkog doba. Glavni akteri su Milena Spaic
i profesorica Šima, a ostali su: ja, Srećko i Nada. Svi znamo da se
Milena zabavljala sa Garom i da joj je tata to branio .Jednog dana
došao je Garo iz Njeačke i ona se morala naći sa njim. Meni je
prišla i rekla da će na Šiminom času (dva časa) iskočiti kroz
prozor a vratiti se na velikom odmoru da je portir ne zapiše. Mene
moli da ja odgovaram za nju, ako je profesorica prozove, a Srećko i
Nada će mi šaptati. Ja odmah pristanem, nadajući se da neće doci
do tog. I gle belaja, Šima ulazi, lista dnevnik, ali ne diže glavu,
prozove Milenu. Ja ustajem, a sjedila sam u zadnjoj klupi, Milena
preko puta mene, ispred Milene Srećko, a ispred mene Nada. I sada
mi je slika pred očima kako se Srećko zaklonio iza onog ispred
sebe, da sapće. Ja tuc-muc, utrtila, a Šima kaže: "ta mala
bogamu sjedi, dosta ti dvojka" a ja i mislim, čitav razred je
odahnuo. Milena se vraća na odmoru, grli me i ljubi, pa i Srećka.
Svima nam je bilo drago. a meni i njoj najviše. Jednom prilikom kad
sam bila u Njemačkoj, pitala sam je, da li se toga sjeća, slatko
smo se obe nasmijale, naravno da sjecala.
Svima veliki pozdrav, a evo za našeg
Smaju još posla.
(Fatima Kasumović/20190816)
Nema komentara:
Objavi komentar