Sjećanja na odgovaranje kod table, Šima, Ivo i Dušan

Ja cu se vratiti u prvi razred i sjetiti neprijatnog događaja ciji sam glavni akter. Opet je profesorica Šima tu, ali se pridruzuje i profesor Ivo Kraljic. Nešto sam zabrljao kod Šime, možda nisam znao ili slično. pa sam se pravdao da me bolila glava. Ona ni pet ni šest, ode po Ivu, predstavi to moje pravdanje kao prijetnju njoj i Ivo dolazi da ureduje i nju zaštiti od mene. On je bio nešto kao šef grupe profesora za prve razrede. Ivo onako krupan i sa onim dubokim glasom bi prepao i odraslog čovjeka, a ne 15-godisnjaka. Ja umro od straha, uzalud se pravdao i ponavljao što sam stvarno rekao, Ivo grmi na mene, čitav se razred prepao. A svima koji me imalo poznaju, jasno je da ja nisam taj tip, da bih prijetio bilo kome, a naročito ne ženi, i to profesorici. Ovo mi se urezalo u sjećanje, pored toliko divnih stvari, koje sam doživio u školi.

I jos jedno, sada sa prof. Dušanom Petrovićem i matematikom.

Kada smo imali kontrolni ja bih na brzinu završio, za 15-20 minuta, napisao na ceduljice rješenja, podijelio onim oko sebe i izašao. I tada sam bio brzac, nisam pregledavao ima li greški, a bilo ih je, skoro pa redovno. Oni, kojima sam to dodao bi ispravili greške i uvijek su imali kontrolni bolje uradjen od mene.

Dušan, kao iskusan pedagog, je to skontao i da bi me na neki način poštedio od grešaka, prilikom odgovaranja na tabli bi pustio da ja rješim zadatak, problem, postavim jednačinu i krenem u rješavanje, pa bi mi svojom ekavštinom rekao "Hajde beži na mesto, to je pešadija, nemoj to dalje raditi".

Eto dosta od mene, sada čekam da se i drugi jave, narocito ovi iz b razreda, koji su se ušutili po ovom pitanju.

(Goran Ćatić)

Ivo Kraljić nas je davno napustio, Dušan Petrović je još živ, blizu mu je 95 godina, živi u Kaliforniji, SAD. Zna li neko šta je sa Šimom?
(Smail Špago)